Život je veliki majstor! Principe Kihon Happo-a možemo doživeti direktno kroz “ukiranje životu” na našem putu da steknemo znanje, mudrost….da porastemo, jer da bi bio majstor, moraš biti dobar uke, a to znači osluškivati, delovati, pustiti se kada treba ali i naučiti ustati posle pada, odnosno pretočiti pad u neko novo kretanje.
Da li ste ikada spustili ruke na koru drveta i u trenutku osetili kako je stabilno, kakvu strukturu ima i kako svojim korenjem dopire duboko u zemlju? Ono ima balans, živi i raste unutar i izvan zemlje, dok god nije iskorenjeno i izbačeno iz ležišta.
Jedna od velikih lekcija života i borilačkih veština je pronaći balans i stabilnost spolja i iznutra. Kada ukiramo, dok god smo stabilni i čuvamo svoju strukturu možemo da se krećemo, kada nas tori izvede iz balansa ili nam naruši strukturu, kretanje nije moguće i ako se opiremo ne možemo da osetimo gde da se krećemo dalje. U igri ukea i torija shvatamo da ništa u životu ne možemo čvrsto zgrabiti ili truditi se na snagu i mišiće da život stignemo i pokorimo, jer se on tako spontano kreće i teče. Ako ga grčevito držimo, da bi imali kontrolu nad njim, ubrzo ispadamo iz balansa. Često u prevelikoj želji da ostvarimo cilj, dok se nerviramo i forsiramo, ne vidimo da smo zaboravili na sebe iznutra i da je naša unutrašnja struktura na ivici rušenja.
A šta kada se dešava kada primetimo da nam je struktura slomljena i da ne možemo dalje da se krećemo onako kako smo naumili i da nas neka strahovita sila, koju smo ignorisali do tada savladava? Kada vidimo da je dovoljan jedan mali ura gyaku i da sve čemu smo težili je u trenu nestalo a nastupila je praznina pada? To je druga lekcija života, nauči da reaguješ i promeniš kretanje.
“Ispraznite svoj um, budite bez oblika, bezoblični – poput vode. Stavite vodu u šoljicu i ona postaje šoljica, stavite je u bocu i ona postaje boca, stavite je u čajnik i ona postaje čajnik. Voda može teći ili može razbijati. Budi voda prijatelju.” Bruce Lee
Pad nije loš, pad je znak gde su nam blokade i slabosti nastale u toku “kretanja” i da je vreme da se nešto promeni jer ako se i dalje čvrsto držimo za nešto i ne dopuštamo sebi promenu, pad, drugo kretanje, veoma brzo ćemo se slomiti. Način padanja i kretanja kroz pad je veština koja se uči, osećajući, prepuštajući se i savladavajući strah od padanja. Život teče u svojoj kreativnosti, kroz kretanje i Kihon Happo, ti si njegov uke i ako se odupireš slomićeš se, a ako osetiš i pratiš, učiš da padaš, da se krećeš na raznolike načine, i što više osećaš kretanje počinješ da plešeš, što više plešeš to više učiš i jednoga dana shvataš da si naučio da ukiraš i jedno si sa svojim torijem, da živiš Kihon Happo i postaješ spontan i kreativan.
